Чернобиљска катастрофа је највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије. Несрећа се догодила у близини града Чернобиљ у Украјини. Прва експлозија на четвртом реактору је проузроковала даље експлозије које су праћене ослобађањем велике количине радиоактивног отпада у атмосферу. Електрана се састојала од 4 реактора типа РБМК-1000, сваки реактор је производио 1 гигават електричне енергије, а сва четири реактора су заједно производили око 10% укупне електричне енергије трошене у Украјини. Изградња реактора број 1 је почела 1970. године. Почео је са радом 1977. године, а затим су следили и реактор број 2 (1978), број 3 (1981) и број 4 (1983). Још два блока, реактор број 5 и 6, су били под надзором у време несреће.Чернобиљска електрана (Лењинова меморијална нуклеарна електрана Чернобиљ) се налази у близини града Припјата у Украјини, 18km северозападно од града Чернобиља, 16km од границе са Белорусијом и око 110km северно од Кијева.аврељук

26. априла 1986. године, догодила се чернобилска трагедија – највећа техногена еколошка катастрофа у историји човечанства. У епицентру нуклеарне хаварије нашла се Украјина. Чернобилска хаварија је загадила више од 145.000 квадратних километара Украјине, Белорусије и Русије. У катастрофи је страдало око пет милиона особа, радиоактивношћу је загађено близу 5.000 насеља у трима земљама, а у самој Украјини 2.218 села и градова у којима је живело 2,4 милиона људи.

Катастрофа у Чернобилу проузроковала је до тада незабележено озрачивање становништва. Осим Украјине, Белорусије и Русије, њен су утицај осетиле Шведска, Норвешка, Пољска, Велика Британија и друге државе.

Милиони жртава радијације

Страховите последице експлозије у нуклеарној електрани далеко превазилазе оквире људског схватања. У Украјини данас има 2,6 милиона људи који имају статус особа настрадалих од последица чернобилске катастрофе, међу њима 754.934 деце.
Данас на загађеним територијама живи готово 2,3 милиона особа, од тога броја у зони појачане радиолошке контроле више од 1,6 милиона житеља. Број оболелих и после 20 година од катастрофе у сталном је порасту. Сада међу учесницсма санирања хаварије број оболелих износи 94,2 одсто, код евакуисаног становништва 90 одсто а код становништва које стално борави на загађеним територијама - 85 процената.
Једна од најтежих последица хаварије је и пораст броја оболелих од рака штитне жлезде. У периоду од 1987. до 2004. године од настрадалих који су се налазили под медицинском контролом преминуло је 504.117 особа, међу њима и 6.769 деце.
Укупна директна штета (губитак имовине и предузећа) само у забрањеној зони износила је 1.38 милијарди долара док су трошкови Украјине у отклањању последица чернобилске катастрофе у периоду од 1986. до 1991. године достигла износ од готово 6 милијарди долара.
У протеклих 15 година, откада Украјина самостално финансира отклањање последица хаварије, трошкови су се попели на 7,35 милијарди долара, што је у неким годинама износило између 8 и 10 одсто буџета земље. Веома је тешко одредити тачан износ индиректних губитака који су настали због некоришћења пољопривредних објеката, контаминираних водних и шумских ресурса, као и смањења производње енергије. Према истраживањима украјинских експерата, укупни економски губици Украјине до 2015. г. износиће 179 милијарди долара.